Миловановић: Вријеме је да се активирамо ми који смо сједили скрштених руку

27.08.2020.

Интервју: Јованка Миловановић, шеф Повјереништва СПС-а у Дервенти

Миловановић: Вријеме је да се активирамо ми који смо сједили скрштених руку

• Oво je Ваш први политички ангажман, шта Вас је навело на тај корак?
  – Не сматрам ово политичким ангажманом већ људским.
  Дошло је вријеме да се ми, који смо сједили скрштених руку, најчешће кукали и тражили јалове изговоре, активирамо и учинимо нешто за наш град и отаџбину. Да, истина је да сам ново лице са новим визијама и идејама, али таква је и моја партија.
• Ко чини Ваш тим у Дервенти, колико сте спремни за предстојеће изборе?
  – Мој тим у Дервенти чине млади људи, образовани, васпитани и културни. Пажљиво сам их бирала за кандидатску листу, водећи рачуна да то буду људи са биографијама на које у будућности могу да се угледају нови нараштаји. Оно што је најбитније је то да воле колектив у себи а не себе у колективу. Ми заступамо искључиво тимски рад.
• СПС је партија која је нова на политичкој сцени. Шта сте Ви препознали у овој партији, а што друге немају?
  – Живимо у времену изразите доминације политике, са тенденцијом да сама себи постане сврха. То није добро за ментално здравље народа. У овој партији, која је на самом почетку, препознала сам могућност да се у политичком друштву подигне свијест о важности сваког појединца. Тежња за бољом будућношћу базира се на човјеку, на његовом стварном постојању и дјеловању. Моје идеје и планови нису били изводљиви у партијама са окошталом политиком.
•  Шта у Вашем програму нудите својим суграђанима, која су кључна питања на која ћете се фокусирати у предизборној кампањи?
  – Иако су у фокусу сви од нејачи до пензионера, стопирање одлива наших људи је јако битно. Руководство партије је младо и разумијевање ка људима млађе доби је разумно. Дервента би требало да добије статус града, желимо да дамо велики допринос кроз идеје развоја породице, омладине, спорта и културе како би постали центар збивања свих друштвених сфера.
• Какве резултате и чију подршку очекујете?
  – Очекивања су велика. Али не због полетности, младости и ентузијазма, већ због тога што ми озбиљно радимо са људима на терену. Воћњаку није потребна молитва већ мотика. Ми наш воћњак увелико његујемо, те ћемо у новембру да убиремо плодове нашег рада.